понедељак, 21. јул 2014.

ЗАПИТАЈМО СЕ, АКО ВЕЋ НИСМО...

Да ли смо спремни да прихватимо могућност да, уз овај наш познати, материјални свет, постоји и један паралелни, састављен од чисте енергије?

Тешко, јер наш мозак је, ипак, само нека врста биолошког компјутера и самим тим ограничен када су у питању „програми“ на које није навикао. Али, то не значи да могућност као таква не постоји, напротив... 

субота, 14. јун 2014.

МОСТ ОВЕРТОУН



Налази се у близини идиличног шкотског села Милтон у мирној варошици Думбартон. И све би на томе и остало да са тог моста, из необјашњивог разлога, пси (обично они са дугом њушком - лабрадори, шкотски овчари и хртови) извршавају самоубиство скачући у воду. Како рече Јан Флеминг "Једном и други пут је случајност, а трећи пут је непријатељска акција", а пошто се овде ради о бројци од око 600 паса, јасно је да је у питању нешто друго. Шта?!

Чињеница је да се овде из нама непознатог разлога за последњих педесетак година стотине и стотине паса убило. Просечно се један пас месечно одлучи на тај корак, или не одлучи он, него нека сила у његово име?! Поуздано се зна да то нису несреће јер су људи били сведоци како се пси "својевољно?!" попну на дрвену ограду и скоче у понор!
Колико је ово необјашњиво и чудно довољно је само рећи да су се пси који су преживели овај 16 метара дуг скок са моста, бацали још једном! При том су сви скакали са исте стране и са истог места, увек по сунчаном дану, што целу ствар чини још тајанственијом.
До сада још нико није успео да објасни зашто се то дешава. Верује се да је мост саграђен на месту где је граница између два света и где се преплићу две димензије. Кажу и да се ту срећу душе живих и мртвих. Други мисле да је мост запосео зли дух, али им није јасно зашто убија само псе са дугом њушком. Биолози су ово покушали да објасне тако што су шумарке испод моста раније насељавали бизони. Њихов мирис је врло оштар и иритира псећи њух. Они сматрају да су пси омамљени тим мирисом и инстиктивно скачу да би их ловили. Ипак, ова теорија је крајње инфантилна и није прихваћена, јер су пси интелигентне животиње и нашли би безопаснији пут за лов. Поред тога, прича се да су са моста углавном скакали пси који су на трагичан начин изгубили своје власнике.
Међутим, један догађај из 1994. чини овај мост још мистичнијим. Наиме, један човек је бацио своје дете са моста тврдећи да је оно антихрист, а касније је и сам покушао да се убије скоком са истог места.

субота, 31. мај 2014.

ГЉИВА ЛУДАРА

Халуциногене печурке нису биле једина природна дрога коју су древне средњеамеричке културе користиле и уз чија су дејства стварале. Ипак, многи научници и данас тврде да постоји могућност да су им управо оне пружиле подлогу на којој ће се градити прве замисли о бесконачности свемира, новој митологији, о галактичким процесима и кретањима и, коначно, о првом календару. 

Међутим, археолошка открића су указала на то да су биле добро позната и у северној Африци на територији данашњег Алжира, где су пронађене камене плоче са цртежима који указују на то да су још праисторијски људи из периода мезолита искусили дејства халуциногених гљива.
Psilocybe mexicana

Захваљујући невероватној популарности гљиве-лударе - Psilocybe mexicana, под чијим ће се утицајем појавити хипи покрет, америчка влада је финансирала истраживање које се бавило утицајем и учинцима псилоцибина и које је показало колико се свест модерних људских бића заправо мало разликује од оних која су овом планетом ходала пре више хиљада година. Група високо образованих људи је под контролисаним условима користила просечну дозу те супстанце. Након осам часова, колико дејство обично траје, две трећине учесника огледа оценило је доживљено искуство као најзначајнији духовни тренутак у свом животу и констатовало да је то имало огроман утицај на њихов живот и поглед на свет, да су се њихово лично благостање и однос према околини умногоме променили на боље. Потврђено да је утицај псилоцибина на човека потпуно индивидуалан и различит. Ипак, корисници се најчешће слажу у једном: пре или касније, појављује се потреба за самоиспитивањем на нивоу свести другачијем од уобичајеног. 


Марија Сабина, Мексиканка која је са Psilocybe mexicana упознала западни свет и тако открила део културе свог народа, кајући се због тога, рекла је: „Печурке су требале да буду дар природе, која нам их је поклонила како бисмо ми њу разумели. Наши стари користили су их у медицинске и верске сврхе, како би славили и схватили живот. Данас, западни 'трагачи за печуркама' желе привремено, лично задовољство. А то није разлог њиховог постојања”.

Maria Sabina