ГЉИВА ЛУДАРА

Халуциногене печурке нису биле једина природна дрога коју су древне средњеамеричке културе користиле и уз чија су дејства стварале. Ипак, многи научници и данас тврде да постоји могућност да су им управо оне пружиле подлогу на којој ће се градити прве замисли о бесконачности свемира, новој митологији, о галактичким процесима и кретањима и, коначно, о првом календару. 

Међутим, археолошка открића су указала на то да су биле добро позната и у северној Африци на територији данашњег Алжира, где су пронађене камене плоче са цртежима који указују на то да су још праисторијски људи из периода мезолита искусили дејства халуциногених гљива.

Psilocybe mexicana

Захваљујући невероватној популарности гљиве-лударе - Psilocybe mexicana, под чијим ће се утицајем појавити хипи покрет, америчка влада је финансирала истраживање које се бавило утицајем и учинцима псилоцибина и које је показало колико се свест модерних људских бића заправо мало разликује од оних која су овом планетом ходала пре више хиљада година. Група високо образованих људи је под контролисаним условима користила просечну дозу те супстанце. Након осам часова, колико дејство обично траје, две трећине учесника огледа оценило је доживљено искуство као најзначајнији духовни тренутак у свом животу и констатовало да је то имало огроман утицај на њихов живот и поглед на свет, да су се њихово лично благостање и однос према околини умногоме променили на боље. Потврђено да је утицај псилоцибина на човека потпуно индивидуалан и различит. Ипак, корисници се најчешће слажу у једном: пре или касније, појављује се потреба за самоиспитивањем на нивоу свести другачијем од уобичајеног. 

Марија Сабина, Мексиканка која је са Psilocybe mexicana упознала западни свет и тако открила део културе свог народа, кајући се због тога, рекла је: „Печурке су требале да буду дар природе, која нам их је поклонила како бисмо ми њу разумели. Наши стари користили су их у медицинске и верске сврхе, како би славили и схватили живот. Данас, западни 'трагачи за печуркама' желе привремено, лично задовољство. А то није разлог њиховог постојања”.
Maria Sabina